Menthor: Natasa Miljanovic
ВЛАДИМИР НА АМАЗОНУ
АУТОР: МИРКО КЕЗАН
Био једном један дечак који се звао Владимир.
Њега су као малог родитељи изгубили у пустињи Сахари. Недуго после тога, њега су нашле добре виле. Оне су према његовом плачу препознале да је у невољи. Зато су га узеле и одгајиле.
После осамнаест година он је израстао у правог човека и био је познат као најбољи и најспретнији витез на свету. Још са само пет година Владимир је научио користити мач и штит, а са десет је освојио прво место на светском првенству. Важно је поменути да су остали учесници били две године старији.
На дан када је напунио осамнаест година, краљ га је позвао на журку. Виле су га обукле и он је отишао. Краљ је на њему препознао златну бројаницу коју је дао свом сину кад се родио и тако је схватио да је Владимир његов син.
Сви су се радовали и били су срећни због тога, док нису стигли змајеви. Они су отели краља и краљицу. Владимир се наљутио и одлучио да их врати.
Виле су му одале где се змајеви налазе и шта треба учинити како би спасао родитеље. Такође, направиле су му посебан мач и штит, специјално направљен за битке против змајева.
Владимир је дошао до реке Амазон, где су се крили змајеви. До њих се сусрео са много других опасних животиња, као што су змије отровнице.
Кад је коначно стигао до реке, угледао је три змаја око краља и краљиве и започео је борбу с њима. Једног је убио убрзо, али се доста уморио, затим је и другог убио, али је имао снаге само за још један напад. Трећи змај је кренуо да бљује ватру, али Владимир то избегне и брзо му сече главу.
Тако, Владимир ослобађа краља и краљицу.
После тога вратили су се у краљевство и заједно с вилама су живели срећно до краја живота.
ЗМАЈ ЈОВА И КОРПА СА ЈАЈИМА
Аутор: Теодора Павловић
Некада давно у једном далеком селу живела је једна прелепа девојчица. Једног дана била је са својом другарицом напољу, кад ју је неко дохватио за мајицу и увукао у ауто.
Девојчица је била јако уплашена.
Када се окренула, видела је једну огромну вилу са малим ушима и великим носом. Вила је девојчицу повела у један стари замак. Тамо је била сама и тужно седела на прозору и гледала прелепу природу. Дуго је била сама.
Једнога дана врата су се отворила и вила је са још једном лепом девојчицом ушла и оставила је такође ту.
И тако су девојчице заједно туговале.
Једног снежног дана девојчице су успеле да побегну из замка. Ишле су тако по снегу три дана. У једном тренутку једна од њих угледа кућу. Одлучиле су да оду до ње и виде шта има унутра. Када су покуцале, врата им је отворио мали змај Јова. Оне су га замолиле да им покаже пут до њиховог села.
Јова је пристао да им помогне, али под једним условом: да кад стигну у село, добије пуну корпу јаја. Оне су пристале на то.
Пешачили су тако три сата и напокон су стигли у село.
Сви су били изненађени кад су видели да их је спасао мали змај. Дали су Јови по пет-шест јаја, тако му напунивши корпу, а спремили су му још и огромну кајгану са сиром.
Змај Јова је отишао срећан, а девојчице су остале код своје куће и живеле срећно до краја живота.
ВИЛА СРЕЋКА ИСПУЊАВА ЖЕЉУ
АУТОР: ТЕА МИЛКОВИЋ
Некада давно живела је једна принцеза која је била веома лепа и којој су се сви дивили. Њени родитељи, краљ и краљица, желели су да је удају на њен седамнаести рођендан, за најбогатијег принца из оближњег краљевства. Принцеза је била веома авантуристичког духа и није желела да се уда због тога што није истражила и сазнала све тајне које крије њен родни град, као и њен дворац.
Њен рођендан се приближавао, и када је до њега остало три дана, принцеза је одлучила да побегне. Спаковала је све неопходно и кренула на пут у непознато, у потрази за вилом, која је била позната у народу као вила Срећка, због тога што је оном ко је пронађе испуњавала једну, највећу, жељу.
Путовала је сатима и сатима док није дошла.
ЧАРОБНИ НАПИТАК МЕСЕЧЕВОГ ЗМАЈА
Аутор: Лазар Миланковић
Једнога дана, тамо, тамо далеко, била једном једна мала девојчица, Анђела. Анђела је била усамљена. Живела је сама, са болесном мајком. Анђела је рекла мајци да иде у шуму да прошета.
Мајка се није забринула, јер је Анђела стално ишла у шуму, код три дрвета.
Анђела је шетала шумом, кад - нешто светли у опалом сувом лишћу. Када је пришла, видела је нешто попут амајлије. То је био зелени смарагд. Изгледао је као камен који сија попут малог сунца. И онда је почело.
Анђела је зачула гласове, успаничила се и брзо потрчала ка кући. Док је трчала до куже, на небу је видела духове који се свађају. Стала је и погледала мало боље. То су биле три несташне виле. Анђела је била изненађена.
Упознала се с њима. То су биле јако добре виле. Рекле су да су оне виле оног драгог камена. До куће, Анђела и виле су причале о вилинском свету.
Када се Анђела вратила кући, мама се забринула: “С ким то причаш?” “Са вилама драгог камена.”, одговорила је Анђела.
Мајка и сви други у Анђелином селу нису их могли видети, само је Анђела то могла. Виле су отишле, а Анђела је легла да спава.
Пробудила се у чудном свету. Свуда су летеле виле. Све је било шарено, као сан. То није заправо био сан. Анђела се није могла пробудити. Три виле које су већ познавале Анђелу, тужно су јој пришле: “Мајка ти је јако болесна”, рекле су јој. “Може јој помоћи само чаробни напитак Месечевог змаја.”
Анђела је брзо кренула за њима, након што су јој рекле да их прати. Дошле су до замка Месечевог змаја. Рекле су: “Месечев змај се ослобађа помоћу три ствари. Две ствари су овде: рубин и дијамант. Недостајао је само Анђелин смарагд. Знала је, ако га стави на своје место, да виле више никада неће видети, али је морала, због маме. Излетео је змај драгог камена и дао Анђели лек. Она се пробудила и потрчала га мајци.
Да, била је веома болесна. Дала је мајци лек и мајка је постепено оздравила. Анђела је била и сређна и тужна, срећна јер је мајка оздравила, али тужна, јер сад ни она више никада неће моћи да види виле.
Мајка се коначно и сама могла шетати шумом заједно са Анђелом. Шетале су и приметиле зелени сјај у опалом лишћу...
Аутор: Емилија Вученовић
ЧАРОБНИ ЗМАЈ
Био једном један зли змај који је чувао црвени драгуљ, рубин. Он је био сачињен од мањих драгуља. Свако ко би желео да узме овај драгуљ и да га украде, морао је да прође кроз велику пећину пуну чаробних врата, а највећа врата су водила до просторије у којој је боравио зли и ружни змај.
Али, он је заробљавао све који би дошли. Иза тих врата су се чули само јецаји, плач и вриштање. Ова пећина се налазила у шуми где су биле живеле три добре виле, које су биле невидљиве. Виле су за тог змаја чуле и одлучиле да му одузму рубин и убију га, како би спречиле да змај и даље мами људе њиме и убија их.
Брзо су се прикрале пећини. Пронашле су врата иза којих су били заробљени људи које змај још није убио и појео, а пошто су биле невидљиве, ушле су непримећене и пустиле све заробљене. У том тренутку змај се пробудио из дубоког сна. Вила Теодора је успела да дохвати рубин, бацила га је на под и он се разбио у милион ситних рубина. Ток истог тренутка змај је заувек нестао.
Аутор: Сара Утвић
Једном давно, у чаробној шуми, било је девет колибица, а у колибицама су живеле виле. На другој страни шуме, у пећини, живела су три змаја. Имала су по три главе, а тело им је било сачињено од дијаманата. Девет вила и три троглава змаја били су велики непријатељи. Сваке године су се борили на средини шуме. Пре борбе, виле су данима плесале и певале, јер им је тај тајанствени плес доносио моћ невидљивости.
Свакога дана, док не дође време за борбу на средини шуме, виле су вежбале, а и змајеви су у својој пећини вежбали да бљују ватру. Тако им је пролазио сваки дан, док не дође дан борбе.
Змајеви су изашли из пећине, љути, кренувши на средину шуме. Виле су у својим колибама чешљале своје дугачке косе.
Кад су змајеви стигли до колиба, а вила нема.
Смислиле су план да змајевима дођу с леђа. Змајеви их нису видели, јер су биле невидљиве. Змајеви су их тражили и тражили и тек су их онда приметили, да су веома близу, кад је једна од њих кинула. Почели су да бљују ватру свуда око себе, а виле су летеле и бацале магије уз помоћ својих чаробних штапића. По три виле су нападале једног троглавог змаја.
Борили су се док није дошао вук Вучко и рекао им да борба није решење, већ да треба да разговарају.
Змајеви и виле су застали и послушали Вучка. Поразговарали су уз по шољицу кафе. Помирили су се и постали су другари. Вучко им је постао најбољи пријатељ. Касније су одиграли партију карата.
Тако се завршила ова традиционална борба, а змајеви и виле су научили нешто важно: разговором се боље решавају проблеми, него борбом. Али, то не би било тако да није било Вучка.
Аутор: Никола Бодо
ЧАРОБНИ ЛОНАЦ
Једном давно, у деветом веку, живео је један човек по имену Милутин, који је продавао шерпе и лонце.
Једнога дана, Милутин је за поклон Драгутину, свом брату, направио лонац од глине, и обојао га златном бојом. Када је прошао Драгутинов рођендан, сви су отишли кући, а Драгутин у кревет. Ујутро, кад је Драгутин отворио лонац, из њега је изашла вила којој су се само крила могла видети. Она се могла видети само у огледалу.
Драгутин се уплашио и питао ко је она. Вила је само рекла да може да му каже како да се обогати, и ништа више. Наравно, Драгутин је пристао и питао шта треба да ради.
Вила му је рекла да мора да нађе кључ на пијаци, који отвара пећину у којој се крије змај од дијаманата. Он уместо да бљује ватру, бљује дукате. Тај змај ће му испунити три жеље. Драгутин се одмах спаковао и кренуо. Понео је само најважније ствари за пут.
Претражио је сваки део пијаце, али није погледао испод кавеза једног хрчка. То је био најмањи хрчак на пијаци и нико му није прилазио. Међутим, то је био прикривени облик једног огромног змаја. После оштре борбе против њега, Драгутин је успео да му отме кључ и нашао је пећину у којој је био дијамантски змај.
Његова прва жеља била је да му се испуне све жеље. Змај је морао да му испуњава редом све што би му пало на памет. Драгутин је живео дуго и лепо, све до краја свог живота, без иједне неиспуњене жеље у животу.
Аутор: Милорад Стојаковић
ПЕЋИНА ДИЈАМАНТСКОГ ЗМАЈА
Моји пријатељи и ја одлучили смо да истражимо неистражене пределе иза нашег села. Кад, ми видимо тамо отиске џиновских стопала.
Чули смо неке гласове, гледали смо на све стране, горе и доле, али нисмо никога видели. Одједном, невидљива вила се створи поред нас, открије нам се и каже нам: “Немојте ићи да истражујете! Тако је дијамантски змај!”
Ми нисмо поверовали, него смо се вратили кући да испитамо оца. Отац је рекао: “Да, прича се да тамо има неки дијамантски змај, у једној пећини.”
Сачекали смо да сване, да бисмо могли да идемо даље да истражујемо. Читаво пре подне смо претраживали пећине за које смо знали од раније, али, ту није било никаквог змаја.
Наишли смо на још неке трагове и измерили смо да је стопало било дугачко један метар. Истраживали смо куда ти трагови стопала воде и нашли смо једну сасвим непознату пећину, за коју нисмо знали. Невидљива вила нас је опет видела и упозорила да не идемо тамо. Али је опет нисмо послушали, већ смо ишли даље. Ушли смо у пећину, али нисмо ништа видели, сем тих џиновских трагова. Чули смо и неке звукове. Кад, угледамо: змај, и то бесан.
Видео нас је како смо опремљени и мислио је да ћемо га повредити. Сакрио се дубље у пећину. Како је лепршао крилима, док је бежао од нас, тако се пећина све више и више урушавала и распадала. Ми смо склањали камење и пратили га до краја пећине, а онда смо га убили.
Наша авантура се лепо завршила, јер дијамантски змај и није био толико опасан, али га се сви у селу још увек боје.
Аутор: Алекса Жмура
Некада давно у једној пећини је живео ружичасти змај са пет стаклених добрих вила. У близини је владао зли краљ Саруман.
Саруман је сваке године слао своју војску на доброг змаја, а виле су помагале сиромашних људима док се Саруманова војска борила са змајем. Неколико недеља после, виле су опет отишле у град. Зли људи су гађали стаклене виле камењем и тако су их протерали.
Кад су се виле вратиле код змаја и све то му испричале, змај се наљутио и приметио да је крив Саруман, јер да њега није било, ништа се од тога не би десило.
Рекао је вилама да се сакрију у њихову пећину, јер ће можда наићи војници да их убију. Поспане виле су, не знајући да је то медвеђа пећина, легле ту спавати. Мрзело их је било да се враћају кући у своју пећину.
Док су виле спавале, медвед се вратио из неуспешног лова, гладан и уморан. Случајно је легао на једну вилу и онда је пукла.
Док се змај борио, осетио је њену бол. Кад би све виле биле разбијене, и змај би умро.
Осетио је њену бол, али га је на сву срећу могао преживети. Змај је одлучио коначно да се освети Саруману.
Док је Саруман гледао битку, ни слутио није да ће змај доћи код њега у палату. Извињавао се змају, али узалуд, без имало милости змај га је поразио и ослободио град од сиромаштва. Тако се завршила ова авантура доброг змаја.
Боље је бити добар, него лош. Лошима се враћа лоше, а добрима добро.
No comments:
Post a Comment