Five books in serbian language (teacher Natasa Miljanovic and her students)

Veliki Borak za eTwinning projekat Dragons&fairies

Pročitajte ovu knjigu na linku: https://www.storyjumper.com/book/index/68473655/A%C5%BEdaja-i-vila#

Ovu e-knjigu možete pročitati na linku:

https://view.joomag.com/etwinning-project-dragonsfairies-dragonsfairies/0043685001555275962

mentor:
učiteljica Biljana Popović

drugi razred OŠ "Knez Sima Marković", Barajevo
izdvojeno odeljenje Veliki Borak

Illustrations for our fairy tales (Portugal)

teacher: Teresa Jesus Santos, Portugal

Авантура у кули од карата

Авантура у кули од карата

аутор: Бојана Б.

    Била једном једна принцеза, Нена, која је имала три старија брата. Однео ју је велики, страшни змај, а њена браћа су се забринула за њу и кренула да је траже.

    Препливали су седам мора, прешли су седам гора и долина. Тад су дошли до једне куле од карата, која није била ни на небу, ни на земљи, него на облацима.

    Најстарији брат се први попео на облак, али чим је крочио у змајево царство, одмах га је змај појео. Кад су друга два брата видела да се он не враћа, попне се средњи брат. Чим се попео у змајево царство, и њега змај поједе.

    Кад је најмлађи брат, Војо, видео да се ни брат Нико, ни брат Којо не враћају, он мало размисли шта ће, па крене даље. После много времена наиђе на двеста малих чаробних патуљака и замоли их за помоћ. Они, по доброти срца свога, пристадоше.

    Кад су се вратили у змајево царство, схвате да његово царство чини огромна кула од папирних карата за игру. Свих двеста патуљака попну се на кулу и закаче се за разне карте. Својом магијом успавају змаја. Али – принцезе нигде, ни од корова.

    Попе се и најмлађи царев син, Војо. Нашао се испред седам закључаних врата. Војо отвори прва врата, а иза њих пронађе успавану принцезу Ариел. Отвори друга врата, а иза њих је стајала Пепељуга. Отвори онда трећа врата, па нађе Снежану и седам патуљака. Иза четвртих врата био је сребрни једнорог, а иза петих Лепотица и звер. Иза шестих врата била је Трнова ружица и тек иза седмих врата он пронађе своју сестру Нену.

Бежећи од змаја, који се разбудио и пошао за њима да врати Нену у своју кулу у коој је чувао своју колекцију ликова из бајки, принцеза и чудовишта, они наиђоше на чаробну земљу Аладинову. Аладин се на прво поглед заљуби у Нену, погледавши је дубоко у њене дивне очи. Запроси је, а Нена поче да плаче.

- Зашто плачеш, лепотице? – Упитао је Аладин Нену.

- Могу се удати за неког само ако мој драги пронађе мој изгубљени прстен на врху планине, пре изласка сунца.

    Принц Аладин није губио време. Одмах је сео на свој летећи ћилим и одлетео на врх планине. Протрљао је своју чаробну лампу и из ње је изашао добри дух, који му је брзо пронашао прстен. Таман док му је дух додавао прстен, огромна птичурина излети пред њих. Аладин исуче криву сабљу и одсече птичурини главу.

Тако је донео изгубљени прстен својој Нени пред сам залазак сунца. Војо и Нена су били пресрећни и одмах су објавили венчање принца Аладина и Нене. Свадба је била чаробна, а они су живели срећно до краја својих живота. 

Маркова потрага

Маркова потрага

аутор: Александра М.

извор за слику: Артелиста

       Био једном један цар који се звао Марко. Он је желео да пронађе себи принцезу. Пошао је у потрагу за њом. Тако је он тражио од града до града, од села до села. Дође у један град где је чуо да има један дворац, а у том дворцу царица, која се звала Милица. У том творцу било је четрдесеторо врата. Рече њему Миличин отац, Душан:

-     Ти имаш само три шансе да нађеш чаробна врата иза којих је моја кћи Милица.

И цар Марко отвори једна врата, и ништа, па друга, и ништа. И он дође до трећих. А трећа врата неће да се отворе. Рече њему цар Душан:

-     Свака част! Пронашао си чаробна врата!

Када су се врата отворила, а оно – на прагу, принцеза Милица. Када ју је Марко угледао, он рече:

-     Ти си стварно жена коју волим.

Миличин отац рече:

-     Ааааа, нећеш ти моћи моју Милицу тако лако венчати. Ти ћеш прво морати да испуниш још неколико задатака: за почетак да за десет минута донесеш из Венецуеле један цвет који се зове цумела.

Оде Марко до Венецуеле и узме тај цвет. Стигао је за осам и по минута. Цар Душан рече:

-     Имаш пет минута да попијеш пет литара вина.

-     У реду – рече Марко. Испунио је и овај задатак, и то за четири минута.

-     Сад мораш да зарониш у реку и да изрониш за пола сата, и то са сомом од педесет кила, за свадбени ручак.

-     Нема проблема, све за Милицу... – рече спремно Марко. Остао је и дуже, остао је 45 минута, а сом је имао 99 кила. Цар Душан се одушеви:

-     Е, сада можеш да запросиш моју Милицу.

Марко запроси Милицу и она пристаде да се уда за њега. После годину дана добили су прву ћерку Јелену, а онда и сву осталу децу. И тако су живели срећно, до краја живота.

                                    

Змај и царев син

Змај и царев син

аутор: Александар В.

извор за слику:  Pinterest

            Једном, иза седам гора, иза седам брда, иза седам мора, био један цар и имао два сина. Старији син крене у лов. Одједном искочи срндаћ, а он за њим. Те овамо, те онамо, кад срндаћ побеже у једну шуму. Кад тамо – велики змај. Велик је, ружан и страшан. Царев син испали метак у змаја, а змај полети и поче да баца ватру и царев син побегне у дворац. Каже млађем брату шта је било, а брат му каже: „Ти лажеш! Лажеш да си вијао срндаћа, па ти не можеш ни корњачу да ухватиш! Крени са мном у лов, па ћеш видети шта је лов.“ Брат рече: „Хајде.“

     Старији брат узе мач и штит, а млађи лук и стреле. Кренуше они, кад из једног грма искочи срндаћ, а они за њим. Срндаћ оде у шуму, а они за њим и виде да то није био срндаћ, него змај. Млађи каже старијем: „Ниси ме слагао.“

     Змај је бљувао ватру и млађи је покушао да га убије, али стреле нису могле да пробију змајеву кожу. Змај се уморио од летења и борбе против млађег брата, па је старији покушао да га убије. Онда га змај поче молити да га не убије, зато што ће га стићи клетва да се никад неће оженити. Старији брат каже змају: „Пођи са мном. Ипак те нећу убити.“

     Змај пође с њим у двор. Дошло је вече и змај се одједном претвори у прелепу принцезу. Прошло је неколико дана, а нико није примећивао да се змај претвара у принцезу, све док то није приметио старији брат. Принцеза му рече: „Ако хоћеш да ми будеш муж, сагради дворац и препливај цео Атлантски океан, и дођи до дворца без иједне огреботине, а затим иди до Африке и донеси ми слона у једној руци.“

     Крене старији брат да гради дворац и сагради га уз помоћ једног малог странца, који је уствари био чаробњак, али није могао да преплива Атлантски океан. Каже млађем брату да настави да испуњава задатке, пошто он више не може. Млађи крене да плива, али га повијају ајкуле. Одједном он полети и прелети цео океан. Није одмах схватао да му је помагао онај мали чаробњак. Тако је стигао до дворца, али је био преуморан да иде по слона. Одједном, и слон се појави пред њим. То му је такође чаробњак послао.

     Он поведе слона својој змај-принцези и она се уда за њега, млађег брата, а онда су сви живели срећно до краја живота. 

КОМАД ХЛЕБА И МЕРИЦА МЛЕКА

извор слике: новине Блиц на интернету

аутор: Оливера С.

      Једном давно, у давна времена, живео један краљ, па имао ћерку јединицу, која је била јако похлепна, безобразна и стално мислила искључиво на себе. Није знала да постоје и добри људи који не траже ништа више за себе, од комада хлеба и мерице млека. Око ње су били рубини, злато, сребро, слуге и њене виле. Виле су биле, наравно, у њеном заробљеништву.

      Тако то њеном оцу досади, па док је принцеза спавала, краљ ослободи виле и пусти их на слободу, а виле му заузврат испуне једну жељу. Краљ је зажелео да његова ћерка добије крила и да лети сваке ноћи и обилази куће других људи да види како други људи живе.

      Тако је и било. Краљу се жеља испунила. Сваке ноћи је принцеза лутала и летела и гледала чиме се забављају други људи. Тако једне ноћи падне јака киша и принцеза покваси своја крила и упаде у једну колибу.

      У тој колиби је живео један сиромах чобанин, који је чувао туђе овце само за комад хлеба и мерицу млека. Чобанин јој помогне, а кад принцеза пође својој кући, она му рече да ће му испунити три жеље. Имала је само један услов, да он своје три жеље одмах каже, одједном. А чобанин рече:

      - Желео бих да ми направиш скромну колибу, а само једну рупицу на крову, да ту прокишњава. Моја друга жеља је да ми доносиш комад хлеба сваког дана, по било каквом времену. А ја стварно не знам шта да ми буде трећа жеља, тако да ми се неће испунити ни прве две.

      Принцеза га је саслушала и одлетела.

      Сутрадан, принцеза оде код оног чобанина и пита га да ли жели да је ожени, да му то буде трећа жеља. Она се била уверила да он није превише захтеван, као што је она до тада била, да је скроман и да би и са мало био задовољан и зато је одлучила да га запроси. Чобанин је пристао и они су се венчали и живели срећно и у љубави док их смрт није раставила.

БАЈКА О ОГЊЕНУ

АУТОР: АЛЕКСАНДАР П.

Био једном један цар који је имао сина Огњена. Једног дана пође Огњен да јаше свога коња. Јашући, он тако наиђе на једну велику и мрачну пећину. Не слутећи шта све може да се деси, Огњен уђе унутра.

Већ је био дубоко у пећини, кад одједном угледа страшног дива који је спавао поред ватре. Мало даље стајао је кавез у којем је била принцеза. Огњен је хтео да убије дива мачем, али див се пробудио и ударио га толико снажно, да се онесвестио. 

Док је Огњен лежао онесвешћен, див је узео кавез и побегао. Огњен се пробудио и потражио чаробњака који би му помогао да победи дива. Чаробњак му је дао прстен, са којим ударац јунака постане јачи.

Огњен је пошао да тражи дива. Тражио га је и тражио, на ливадама, у шумама, у другим пећинама, и, кад је већ изгубио наду да ће га пронаћи, угледа дива како се пење на високу планину. Он одмах усмери коња према тој планини.

Кад се попео, запрети диву:

- Скочи, или ћу те ударити!

Див се на то насмеје и рече:

- Хајде, удари, ја сам велик као ова планина. Нећу се ни помаћи!

Огњен га удари, а див падне са планине као крушка у провалију. Огњен затим ослободи принцезу,  и, заљубивши се у њу, одлучи да је ожени, па су живели срећно до краја живота.