КОМАД ХЛЕБА И МЕРИЦА МЛЕКА

извор слике: новине Блиц на интернету

аутор: Оливера С.

      Једном давно, у давна времена, живео један краљ, па имао ћерку јединицу, која је била јако похлепна, безобразна и стално мислила искључиво на себе. Није знала да постоје и добри људи који не траже ништа више за себе, од комада хлеба и мерице млека. Око ње су били рубини, злато, сребро, слуге и њене виле. Виле су биле, наравно, у њеном заробљеништву.

      Тако то њеном оцу досади, па док је принцеза спавала, краљ ослободи виле и пусти их на слободу, а виле му заузврат испуне једну жељу. Краљ је зажелео да његова ћерка добије крила и да лети сваке ноћи и обилази куће других људи да види како други људи живе.

      Тако је и било. Краљу се жеља испунила. Сваке ноћи је принцеза лутала и летела и гледала чиме се забављају други људи. Тако једне ноћи падне јака киша и принцеза покваси своја крила и упаде у једну колибу.

      У тој колиби је живео један сиромах чобанин, који је чувао туђе овце само за комад хлеба и мерицу млека. Чобанин јој помогне, а кад принцеза пође својој кући, она му рече да ће му испунити три жеље. Имала је само један услов, да он своје три жеље одмах каже, одједном. А чобанин рече:

      - Желео бих да ми направиш скромну колибу, а само једну рупицу на крову, да ту прокишњава. Моја друга жеља је да ми доносиш комад хлеба сваког дана, по било каквом времену. А ја стварно не знам шта да ми буде трећа жеља, тако да ми се неће испунити ни прве две.

      Принцеза га је саслушала и одлетела.

      Сутрадан, принцеза оде код оног чобанина и пита га да ли жели да је ожени, да му то буде трећа жеља. Она се била уверила да он није превише захтеван, као што је она до тада била, да је скроман и да би и са мало био задовољан и зато је одлучила да га запроси. Чобанин је пристао и они су се венчали и живели срећно и у љубави док их смрт није раставила.