Авантура у кули од карата

Авантура у кули од карата

аутор: Бојана Б.

    Била једном једна принцеза, Нена, која је имала три старија брата. Однео ју је велики, страшни змај, а њена браћа су се забринула за њу и кренула да је траже.

    Препливали су седам мора, прешли су седам гора и долина. Тад су дошли до једне куле од карата, која није била ни на небу, ни на земљи, него на облацима.

    Најстарији брат се први попео на облак, али чим је крочио у змајево царство, одмах га је змај појео. Кад су друга два брата видела да се он не враћа, попне се средњи брат. Чим се попео у змајево царство, и њега змај поједе.

    Кад је најмлађи брат, Војо, видео да се ни брат Нико, ни брат Којо не враћају, он мало размисли шта ће, па крене даље. После много времена наиђе на двеста малих чаробних патуљака и замоли их за помоћ. Они, по доброти срца свога, пристадоше.

    Кад су се вратили у змајево царство, схвате да његово царство чини огромна кула од папирних карата за игру. Свих двеста патуљака попну се на кулу и закаче се за разне карте. Својом магијом успавају змаја. Али – принцезе нигде, ни од корова.

    Попе се и најмлађи царев син, Војо. Нашао се испред седам закључаних врата. Војо отвори прва врата, а иза њих пронађе успавану принцезу Ариел. Отвори друга врата, а иза њих је стајала Пепељуга. Отвори онда трећа врата, па нађе Снежану и седам патуљака. Иза четвртих врата био је сребрни једнорог, а иза петих Лепотица и звер. Иза шестих врата била је Трнова ружица и тек иза седмих врата он пронађе своју сестру Нену.

Бежећи од змаја, који се разбудио и пошао за њима да врати Нену у своју кулу у коој је чувао своју колекцију ликова из бајки, принцеза и чудовишта, они наиђоше на чаробну земљу Аладинову. Аладин се на прво поглед заљуби у Нену, погледавши је дубоко у њене дивне очи. Запроси је, а Нена поче да плаче.

- Зашто плачеш, лепотице? – Упитао је Аладин Нену.

- Могу се удати за неког само ако мој драги пронађе мој изгубљени прстен на врху планине, пре изласка сунца.

    Принц Аладин није губио време. Одмах је сео на свој летећи ћилим и одлетео на врх планине. Протрљао је своју чаробну лампу и из ње је изашао добри дух, који му је брзо пронашао прстен. Таман док му је дух додавао прстен, огромна птичурина излети пред њих. Аладин исуче криву сабљу и одсече птичурини главу.

Тако је донео изгубљени прстен својој Нени пред сам залазак сунца. Војо и Нена су били пресрећни и одмах су објавили венчање принца Аладина и Нене. Свадба је била чаробна, а они су живели срећно до краја својих живота.