Смак света

извор за слику: google pictures

аутор: Теодора Т.

            Људи су склони да измишљају многе лудости, па су тако измислили да ће 12. 12. 2012. у 12 сати и 12 минута бити смак света. Иако не верујем у то, стално ми се мота по глави тај датум. Због тога сам једне ноћи сањала смак света.

            Све је почело лепо. Сањала сам почетак дана који је био као и сваки други – пробудила сам се у својој соби, устала и погледала у календар. Био је 12. 12. 2012. године, дан за који је најављено да ће бити смак света.

            Била сам мало уплашена, али сам морала поћи у школу, као и свакога дана. Била је среда. У школи су ме дочекали моји школски другови. Нису обраћали пажњу на датум и оно што се писало по новинама и причало на телевизији о свему томе. Имали смо шест напорних часова, закључно са физиком, на којој смо одговарали и добили брдо кечева. Кад су се часови коначно завршили, кренули смо свако својој кући.

            Код куће сам погледала вести – јак земљотрес потресао је Чиле. Опет. Иако су тамо чести земљотреси, ипак сам се додатно узнемирила. Била је зима и снег је још увек покривао моје двориште и оближњи парк. Изашла сам да се грудвам са другарима како не бих размишљала о смаку света. Тако сам провела остатак дана.

            Кад сам се вратила кући, а било је око пола сата до почетка моје омиљене серије, прошетала сам још једном двориштем да нахраним и помазим свог пса. Он је био узнемирен и гласно је лајао, без неког видног разлога. Прошло је тих пола сата у дружењу с њим, па сам се вратила у кућу, да гледам серију.

            Убрзо, програм је прекинут због ванредних вести. Оне ме нису уопште занимале, па сам села за компјутер и играла игрице, кад већ нема серије. Ожеднела сам и отишла до кухиње да се напијем воде. Затекла сам родитеље како узнемирено гледају вести. Пришла сам мами и питала шта се дешава. Она ми је одговорила да се велика комета приближава Земљи и да научници покушавају да је спрече да погоди Земљу. (То сам ваљда спојила са сценаријом филма „Армагедон“!)

            Сви смо били узнемирени. Изашли смо на улицу, а тамо је била већ и наша комшиница. Она је била јако уплашена. Њен муж је отишао по децу која су била још код пријатеља. Многи људи су пролазили узнемирени кроз улицу. Комшија се вратио са децом, која су била још мала, па нису била свесна шта се дешава.

            Једино што ми је било чудно било је то што се ја нисам нарочито уплашила. На небу се полако почела појављивати комета, као звезда падалица. Моји кумови су, такође, изашли на улицу. Мој мали кумић је узбуђено гледао у звезду падалицу, дивећи се, иако није знао шта нас чека. Она се све више приближавала, а ми смо се већ помирили с тим да ћемо бити уништени и изгорени. Када је дошао тај тренутак да комета удари у нас, ја сам се пробудила.

            Била сам пресрећна што је то био само сан.

            Ја и данас не верујем у смак света, али сам схватила да, ако га и буде, како буде свима, тако ће бити и мени. Ако Земљи буде претила таква опасност, можда ће до тада наука узнапредовати толико да научници успеју спречити комету да удари у Земљу.