Маркова потрага

Маркова потрага

аутор: Александра М.

извор за слику: Артелиста

       Био једном један цар који се звао Марко. Он је желео да пронађе себи принцезу. Пошао је у потрагу за њом. Тако је он тражио од града до града, од села до села. Дође у један град где је чуо да има један дворац, а у том дворцу царица, која се звала Милица. У том творцу било је четрдесеторо врата. Рече њему Миличин отац, Душан:

-     Ти имаш само три шансе да нађеш чаробна врата иза којих је моја кћи Милица.

И цар Марко отвори једна врата, и ништа, па друга, и ништа. И он дође до трећих. А трећа врата неће да се отворе. Рече њему цар Душан:

-     Свака част! Пронашао си чаробна врата!

Када су се врата отворила, а оно – на прагу, принцеза Милица. Када ју је Марко угледао, он рече:

-     Ти си стварно жена коју волим.

Миличин отац рече:

-     Ааааа, нећеш ти моћи моју Милицу тако лако венчати. Ти ћеш прво морати да испуниш још неколико задатака: за почетак да за десет минута донесеш из Венецуеле један цвет који се зове цумела.

Оде Марко до Венецуеле и узме тај цвет. Стигао је за осам и по минута. Цар Душан рече:

-     Имаш пет минута да попијеш пет литара вина.

-     У реду – рече Марко. Испунио је и овај задатак, и то за четири минута.

-     Сад мораш да зарониш у реку и да изрониш за пола сата, и то са сомом од педесет кила, за свадбени ручак.

-     Нема проблема, све за Милицу... – рече спремно Марко. Остао је и дуже, остао је 45 минута, а сом је имао 99 кила. Цар Душан се одушеви:

-     Е, сада можеш да запросиш моју Милицу.

Марко запроси Милицу и она пристаде да се уда за њега. После годину дана добили су прву ћерку Јелену, а онда и сву осталу децу. И тако су живели срећно, до краја живота.